О књизи: 2017 / Мемоари капетана Јеан-Роцх Цоигниер (1776–1865), без сумња, најлегендарнија и најпознатија прича о неписменом сеоском младићу који је, почевши као обичан редов у војсци тадашњег Првог конзула Бонапарте и показавши изузетну храброст у бици код Монтебела, ушао у састав батаљона Царског “ Стара гарда” и, потом, улажући невероватне напоре у учењу читања и писања, доспео је до чина капетана, односно постао је официр, што у то време нису могли сви да ураде Легију части на чувеној церемонији одржаној у Дому инвалида у Паризу. О њему су написане многе студије, а 1969. године чак су снимили и седмочасовну серију. Учествовао је у свим походима цара Наполеона - од Шпаније и Бретање до Русије и никада није био - што је просто невероватно - рањен. Његов живот после Наполеоновог изгнанства на острво Света Јелена не може се назвати досадним и неупадљивим... О свему томе прича нам, сада живима, почев од детињства. И поред неписмености до пунолетства (научио је да пише и чита са 33 године) и веома тешког детињства, о свим познатим личностима Првог царства говори искрено и војнички праволинијски, мада донекле улепшава неке чињенице – али ово је није изненађујуће, јер је аутор већ имао више од 70 година када је узео у руке оловку. Белешке Јеан-Роцх Цоигнет-а су јединствени извор за разумевање какав је био гренадир и „стари гунђало“ – ветеран Наполеонове гарде. . Свако ко се занима за Наполеоново доба, као и за војну историју и авантуристичку литературу, свакако треба да прочита мемоаре овог изузетног човека.